Европска недеља превенције рака грлића материце се обележава од 21. јануара до 27. јануара 2019. године у циљу подизања свести  жена о раку грлића материце и начинима превенције. Прва Европска недеља обележена је 2007. године после интервенције Интересне групе за рак грлића материце када је Савет Европе донео препоруке о започињању Кампање и обележевању Европске недеље  превенције рака грлића материце.

Препознајући значај ове кампање, Србија већ тринаести пут активно учествује у њеном обележавању.

Овом недељом преносимо поруку о значају доступних мера превенције у нашој земљи, у циљу спречавања оболевања и умирања од рака грлића материце.

Основна порука свим женама је да је рак грлића материце малигна болест која се може спречити. „РАНО ОТКРИВАЊЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ” је слоган који ће обележити потребу да још једном апелујемо на наше сестре, мајке, ћерке, пријатељице да у Европској недељи превенције рака грлића материце размишљају о свом репродуктивном здрављу, и да у току године одвоје дан када ће посетити свог лекара и искористити неку од доступних могућности превенције.

Рак грлића материце, дуже од деценије, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији. У нашој земљи 2015. године регистроване су 1.095 новооболеле жене од рака грлића материце, док 424 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих. Нарочито забрињава чињеница да се Србија и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Када је реч о оболевању од рака грлића материце, Србија се налази на петом месту у Европи, после Латвије, Босне и Херцеговине, Естоније и Молдавије. Такође, наша земља се  и по умирању од ове врсте рака код жена, налази на петом месту у Европи, после Румуније, Молдавије, Бугарске и Литваније.

Најефикаснија мера примарне превенције је имунизација против хуманог папилома вируса. Ова интервенција је исплатива, поготову у земљама где су ресурси ограничени, учесталост ХПВ инфекције висока, а обухват превентивним прегледима низак. Имунизација не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Добро организовани скрининг програми могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце, откривајући малигну дегенерацију у преинвазивној фази.1

Европска асоцијација за рак грлића материце (ЕCCA) је дала препоруке за обележавање Недеље превенције. Препоручене активности се односе на: 2

  • дистрибуцију едукативно-промотивног материјала на јавним местима као што су тржни центри, метро станице, аутобуске станице, као и пружање савета и информација о значају коришћења доступних превентивних програма,
  • организовање едукативних семинара за становништво у локалној заједници, у школама, факултетима, радним организацијама,
  • организовање трибина за родитеље о значају ХПВ имунизације као мере превенције,
  • организовање предавања о превенцији цервикалног карцинома за адолесенте у средњим школама,
  • одржавање семинара о превенцији карцинома грлића материце намењених студентима медицине као и здравственим радницима,
  • јавне манифестације, наступи на медијима, и слично
  • дискусије на друштвеним мрежама на тему превенције грлића материце.

У недељи која је пред нама потребно је интензивирати активности на промоцији значаја очувања репродуктивног здравља и могућности коришћења доступних мера превенције рака грлића материце.

Епидемиолошки подаци

Рак грлића материце, скоро деценију, представља озбиљан јавноздравствени проблем у Србији.

Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут” сваке године се у просеку региструје више од 1.000 новооболелих жена од рака грлића материце. Када говоримо о умирању, сваке године у просеку  више од 400 жена изгуби живот од ове врсте рака, за коју са сигурношћу знамо да припада групи најпревентабилнијих.

Само током 2015. године регистроване је 1.095 новооболелих жена свих узраста од рака грлића материце и стандардизована стопа инциденције (на популацију Европе)* је износила 23,6 на 100.000 жена. Током исте године, 424 жене је у Србији умрло од ове врсте рака и стандардизована стопа морталитета (на популацију Европе)* је износила 7,3 на 100.000 жена.

Када говоримо о оболевању, највише  стандардизоване  стопе  инциденције  од  рака  грлића материце у 2015. години,  у  односу  на  просечну  стопу инциденције од ове малигне локализације у Републици Србији, регистроване су у Зајечарском, Борском, Средње банатском и Западно бачком, округу,  а  најниже  у Златиборском, Расинском, Рашком и Северно банатском  округу.

Све што треба да знате о превенцији обољења изазвих Хуманим папилома вирусом (ХПВ)

Хумани папилома вирус (ХПВ) је одговоран за готово све случајеве рака грлића материце. Према подацима Регистра за рак, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, сваке године се у просеку региструју 1244 новооболеле жене од рака грлића материце. Сваке године у просеку 482 жене изгубе живот од ове врсте рака. На основу процена Међународне агенције за истраживање рака (IARC) и Европске мреже регистара за рак (ENCR), Србија се и даље налази у групи европских земаља са највишим стопама оболевања и умирања од рака грлића материце. Хумани папилома вирус је такође одговоран за више од 90% случајева рака завршног дела дебелог црева, 71% случајева рака гениталних органа код оба пола и за 72% случајева рака усне дупље и ждрела.
Природни ток ХПВ инфекције и биолошко понашање премалигних промена грлића материце омогућава да се превенција карцинома грлића материце оствари на примарном, секундарном и терцијарном нивоу. Примарна превенција подразумева мере спречавања инфекције ХПВ (здравствена едукација, вакцинација). Секундарна превенција укључује скрининг (рано откривање асимптоматских облика болести). Терцијарна превенција је лечење премалигних лезија, чиме се спречава њихова прогресија до инвазивног карцинома грлића материце.
У намери да се спроведе имунизација девојчица и дечака против ХПВ-а реализују се промотивне и едукативне активности. Најпре су током 2016. године ове активности реализоване у оквиру пилот пројекта „Унапређење превенције обољења изазваних хуманим папилома вирусом” на територији четири округа (град Београд, Браничевски, Шумадијски и Севернобанатски округ), а током 2017. године и на националном нивоу. У наведеном периоду укупно је едуковано 926 здравствених радника и 593 родитеља/старатеља. Поред едукативних активности, спроведене су и бројне промотивне активности у оквиру кампање „Буди одговорна” и кампање „Вакцина спречава! Србија против рака грлића материце”, са циљем подизања свести опште јавности о значају примарне превенције ХПВ обољења. Израђено је стручно-методолошко упуство за спровођење ХПВ вакцинације, Програм унапређења превенције за болести узроковане ХПВ на територији Републике Србије, а у септембру 2017. године је усвојен и Правилник о имунизацији и начину заштите лековима („Сл. гласник РС”, бр. 88/17) који је предвидео спровођење препоручене имунизације против обољења изазваних ХПВ. Све су то били предуслови за започињање успешне имунизације ХПВ која се очекује у наредном периоду.
Већина земаља Европске уније увела је имунизацију против ХПВ-а, док је у малом броју преосталих земаља овај поступак у току. Свака од земаља је донела одлуку о имунизацији деце одређеног узраста на основу препорука локалних здравствених и стручних институција. У највећем броју земаља циљну популацију за имунизацију у
оквиру ХПВ програма представљају девојчице узраста 12 и 13 година, док су неке од земаља увеле и тзв. додатну имунизацију деце различитог узраста а најчешће од 14 до 17 година. Узраст за увођење имунизације је одређен у свим земљама имајући у виду да је имунизацију потребно спровести пре остваривања првих сексуалних односа, када не постоји ризик за инфекцију ХПВ-ом, док се додатна имунизација уводи са циљем превенције болести изазваних ХПВ вирусом код деце код
које је могућност инфекцијом ХПВ вирусом мања.
У нашој земљи је на основу Стручно-методолошког упуства препоручено да сва деца узраста 11, односно 12 година, треба да приме препоручене дозе ХПВ вакцине. Тинејџери оба пола који нису као деца примили ову вакцину могу да је приме касније. Младе жене могу да приме вакцину до 26. године, а млади мушкарци до 21. године живота. Такође, вакцина се препоручује мушкарцима са повећаним ризиком у понашању за добијање полно преносиве инфекције.
Тренутно су у нашој земљи у примени две вакцине против обољења изазваних ХПВ, двовалентна и квадривалентна вакцина. Двовалентна ХПВ вакцина (Cervarix, GSK) је први пут лиценцирана 2007. године и одобрена за примену код жена узраста 9 до 25 година. Квадривалентна ХПВ вакцина (Merck, Gardasil) је први пут лиценцирана 2006. године и одобрена за примену код жена и мушкараца узраста 9 до 26 година.
Клиничка испитивања су показала да вакцина пружа скоро 100% заштите од преканцерозних лезија, а квадривалентна ХПВ вакцина и од гениталних кондилома изазваних типовима који се налазе у вакцини. У периоду од 2006. године, када је вакцина први пут препоручена, бележи се редукција ХПВ инфекција од 56% код тинејџерки у САД, иако је обухват имунизацијом ХПВ вакцином био релативно низак. Истраживања такође показују смањење појаве гениталних кондилома код тинејџера. У другим земљама као што је нпр. Аустралија где је покривеност ХПВ вакцинацијом већа, дошло је до редукције броја случајева преканцерозних лезија грлића материце код младих жена. Такође, појава гениталних кондилома је значајно смањена код младих жена и мушкараца у Аустралији одкако је почела да се примењује ХПВ вакцина.
Лекар пре давања вакцине у разговору са пацијентом мора да утврди да ли постоје контраиндикације за примену вакцине. У случају ХПВ вакцине, примена вакцине мора бити одложена код особа које имају тешко акутно фебрилно стање, односно акутну вирусну инфекцију. Међутим, благе инфекције, као што су блага инфекција горњих дисајних путева и благо повишена температура не представљају контраиндикацију за вакцинацију.
Битно је знати и да вакцина нема ефекат на активну инфекцију ХПВ или утврђено клиничко обољење, нема терапијску ефикасност и не користи се за терапију карцинома, дисплазија или гениталних кондилома.
Код особа са поремећеним имуним одговором вакцина може да доведе до изостанка одговора. Вакцину трева давати опрезно особама са поремећајима коагулације, јер се може јавити крварење. Вакцинација се не препоручује током трудноће, а може се применити током дојења.
Важно је знати да се скоро сваки случај рака грлића материце може спречити. Неопходно је истаћи да имунизација против ХПВ-а не искључује потребу за обављањем превентивних прегледа, будући да постојеће вакцине не штите од свих типова ХПВ. Добро организовани скрининг програми (примена скрининг теста Папаниколау теста) могу да спрече и до 80% случајева рака грлића материце.
Поред Папаниколау теста, може се урадити и ХПВ скрининг тест који са сигурношћу утврђује да ли постоји ХПВ вирус или не и то путем веома сензитивне PCR технике, а након тога и ХПВ тест генотипизације којим се открива генотип вируса који спада у високо или средње ризичне групе. Ове врсте тестова се раде у нашој земљи у циљу превенције настанка рака грлића материце и успостављања тачне дијагнозе. У случају да се на основу Папа теста закључи да постоје промене на ћелијама грлића материце, потребно је урадити тестирање на присуство ХПВ. Уколико је ХПВ тест негативан мања је вероватноћа да су настале промене у вези са развојем рака грлића материце.
У нашој земљи је крајем 2015. године завршен први трогодишњи циклус спровођења организованог програма скрининга рака грлића на територији 17 општина. За три године у оквиру организованог програма скрининга рака грлића материце позвано је на преглед 334.242 жена животне доби од 25 до 64 године, што чини 56,1% циљне популације. ПАП тест је урађен код 190.906 жена (32%). Од свих урађених ПАП тестова 11.740 је било са позитивним налазима (6,1%). Колпоскопија је урађена код 31.473 жене, а потом 2465 биопсија којима је патохистолошки потврђено 112 карцинома.
Поред организованог скрининга који подразумева преглед на сваке три године по позиву лекара за жене узраста од 25. до 64. године, свака жена старија од 15 година има право на редован гинеколошки преглед. Најкасније три године од првог сексуалног односа, треба изабрати свог гинеколога у дому здравља и урадити Папаниколау тест (ПАП тест). Док траје сексуална активност, препоручује се да се ПАП тест уради једном годишње.

Лифлет HPV 1
Лифлет HPV 2
Репродуктивно здравље 1
Репродуктивно здравље 2