Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava od 21. januara do 27. januara 2019. godine u cilju podizanja svesti žena o raku grlića materice i načinima prevencije. Prva Evropska nedelja obeležena je 2007. godine posle intervencije Interesne grupe za rak grlića materice kada je Savet Evrope doneo preporuke o započinjanju Kampanje i obeleževanju Evropske nedelje prevencije raka grlića materice.
Prepoznajući značaj ove kampanje, Srbija već trinaesti put aktivno učestvuje u njenom obeležavanju.
Ovom nedeljom prenosimo poruku o značaju dostupnih mera prevencije u našoj zemlji, u cilju sprečavanja obolevanja i umiranja od raka grlića materice.
Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti. „RANO OTKRIVANJE MOŽE SPREČITI RAK GRLIĆA MATERICE” je slogan koji će obeležiti potrebu da još jednom apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje dan kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije.
Rak grlića materice, duže od decenije, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji. U našoj zemlji 2015. godine registrovane su 1.095 novoobolele žene od raka grlića materice, dok 424 žena izgubi život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih. Naročito zabrinjava činjenica da se Srbija i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Kada je reč o obolevanju od raka grlića materice, Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi, posle Latvije, Bosne i Hercegovine, Estonije i Moldavije. Takođe, naša zemlja se i po umiranju od ove vrste raka kod žena, nalazi na petom mestu u Evropi, posle Rumunije, Moldavije, Bugarske i Litvanije.
Najefikasnija mera primarne prevencije je imunizacija protiv humanog papiloma virusa. Ova intervencija je isplativa, pogotovu u zemljama gde su resursi ograničeni, učestalost HPV infekcije visoka, a obuhvat preventivnim pregledima nizak. Imunizacija ne isključuje potrebu za obavljanjem preventivnih pregleda budući da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV. Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti. Dobro organizovani skrining programi mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice, otkrivajući malignu degeneraciju u preinvazivnoj fazi.1
Evropska asocijacija za rak grlića materice (ECCA) je dala preporuke za obeležavanje Nedelje prevencije. Preporučene aktivnosti se odnose na: 2
- distribuciju edukativno-promotivnog materijala na javnim mestima kao što su tržni centri, metro stanice, autobuske stanice, kao i pružanje saveta i informacija o značaju korišćenja dostupnih preventivnih programa,
- organizovanje edukativnih seminara za stanovništvo u lokalnoj zajednici, u školama, fakultetima, radnim organizacijama,
- organizovanje tribina za roditelje o značaju HPV imunizacije kao mere prevencije,
- organizovanje predavanja o prevenciji cervikalnog karcinoma za adolesente u srednjim školama,
- održavanje seminara o prevenciji karcinoma grlića materice namenjenih studentima medicine kao i zdravstvenim radnicima,
- javne manifestacije, nastupi na medijima, i slično
- diskusije na društvenim mrežama na temu prevencije grlića materice.
U nedelji koja je pred nama potrebno je intenzivirati aktivnosti na promociji značaja očuvanja reproduktivnog zdravlja i mogućnosti korišćenja dostupnih mera prevencije raka grlića materice.
Epidemiološki podaci
Rak grlića materice, skoro deceniju, predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem u Srbiji.
Prema podacima Registra za rak Instituta za javno zdravlje Srbije ,,Dr Milan Jovanović Batut” svake godine se u proseku registruje više od 1.000 novoobolelih žena od raka grlića materice. Kada govorimo o umiranju, svake godine u proseku više od 400 žena izgubi život od ove vrste raka, za koju sa sigurnošću znamo da pripada grupi najpreventabilnijih.
Samo tokom 2015. godine registrovane je 1.095 novoobolelih žena svih uzrasta od raka grlića materice i standardizovana stopa incidencije (na populaciju Evrope)* je iznosila 23,6 na 100.000 žena. Tokom iste godine, 424 žene je u Srbiji umrlo od ove vrste raka i standardizovana stopa mortaliteta (na populaciju Evrope)* je iznosila 7,3 na 100.000 žena.
Kada govorimo o obolevanju, najviše standardizovane stope incidencije od raka grlića materice u 2015. godini, u odnosu na prosečnu stopu incidencije od ove maligne lokalizacije u Republici Srbiji, registrovane su u Zaječarskom, Borskom, Srednje banatskom i Zapadno bačkom, okrugu, a najniže u Zlatiborskom, Rasinskom, Raškom i Severno banatskom okrugu.
Sve što treba da znate o prevenciji oboljenja izazvih Humanim papiloma virusom (HPV)
Humani papiloma virus (HPV) je odgovoran za gotovo sve slučajeve raka grlića materice. Prema podacima Registra za rak, Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, svake godine se u proseku registruju 1244 novoobolele žene od raka grlića materice. Svake godine u proseku 482 žene izgube život od ove vrste raka. Na osnovu procena Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) i Evropske mreže registara za rak (ENCR), Srbija se i dalje nalazi u grupi evropskih zemalja sa najvišim stopama obolevanja i umiranja od raka grlića materice. Humani papiloma virus je takođe odgovoran za više od 90% slučajeva raka završnog dela debelog creva, 71% slučajeva raka genitalnih organa kod oba pola i za 72% slučajeva raka usne duplje i ždrela.
Prirodni tok HPV infekcije i biološko ponašanje premalignih promena grlića materice omogućava da se prevencija karcinoma grlića materice ostvari na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou. Primarna prevencija podrazumeva mere sprečavanja infekcije HPV (zdravstvena edukacija, vakcinacija). Sekundarna prevencija uključuje skrining (rano otkrivanje asimptomatskih oblika bolesti). Tercijarna prevencija je lečenje premalignih lezija, čime se sprečava njihova progresija do invazivnog karcinoma grlića materice.
U nameri da se sprovede imunizacija devojčica i dečaka protiv HPV-a realizuju se promotivne i edukativne aktivnosti. Najpre su tokom 2016. godine ove aktivnosti realizovane u okviru pilot projekta „Unapređenje prevencije oboljenja izazvanih humanim papiloma virusom” na teritoriji četiri okruga (grad Beograd, Braničevski, Šumadijski i Severnobanatski okrug), a tokom 2017. godine i na nacionalnom nivou. U navedenom periodu ukupno je edukovano 926 zdravstvenih radnika i 593 roditelja/staratelja. Pored edukativnih aktivnosti, sprovedene su i brojne promotivne aktivnosti u okviru kampanje „Budi odgovorna” i kampanje „Vakcina sprečava! Srbija protiv raka grlića materice”, sa ciljem podizanja svesti opšte javnosti o značaju primarne prevencije HPV oboljenja. Izrađeno je stručno-metodološko upustvo za sprovođenje HPV vakcinacije, Program unapređenja prevencije za bolesti uzrokovane HPV na teritoriji Republike Srbije, a u septembru 2017. godine je usvojen i Pravilnik o imunizaciji i načinu zaštite lekovima („Sl. glasnik RS”, br. 88/17) koji je predvideo sprovođenje preporučene imunizacije protiv oboljenja izazvanih HPV. Sve su to bili preduslovi za započinjanje uspešne imunizacije HPV koja se očekuje u narednom periodu.
Većina zemalja Evropske unije uvela je imunizaciju protiv HPV-a, dok je u malom broju preostalih zemalja ovaj postupak u toku. Svaka od zemalja je donela odluku o imunizaciji dece određenog uzrasta na osnovu preporuka lokalnih zdravstvenih i stručnih institucija. U najvećem broju zemalja ciljnu populaciju za imunizaciju u
okviru HPV programa predstavljaju devojčice uzrasta 12 i 13 godina, dok su neke od zemalja uvele i tzv. dodatnu imunizaciju dece različitog uzrasta a najčešće od 14 do 17 godina. Uzrast za uvođenje imunizacije je određen u svim zemljama imajući u vidu da je imunizaciju potrebno sprovesti pre ostvarivanja prvih seksualnih odnosa, kada ne postoji rizik za infekciju HPV-om, dok se dodatna imunizacija uvodi sa ciljem prevencije bolesti izazvanih HPV virusom kod dece kod
koje je mogućnost infekcijom HPV virusom manja.
U našoj zemlji je na osnovu Stručno-metodološkog upustva preporučeno da sva deca uzrasta 11, odnosno 12 godina, treba da prime preporučene doze HPV vakcine. Tinejdžeri oba pola koji nisu kao deca primili ovu vakcinu mogu da je prime kasnije. Mlade žene mogu da prime vakcinu do 26. godine, a mladi muškarci do 21. godine života. Takođe, vakcina se preporučuje muškarcima sa povećanim rizikom u ponašanju za dobijanje polno prenosive infekcije.
Trenutno su u našoj zemlji u primeni dve vakcine protiv oboljenja izazvanih HPV, dvovalentna i kvadrivalentna vakcina. Dvovalentna HPV vakcina (Cervarix, GSK) je prvi put licencirana 2007. godine i odobrena za primenu kod žena uzrasta 9 do 25 godina. Kvadrivalentna HPV vakcina (Merck, Gardasil) je prvi put licencirana 2006. godine i odobrena za primenu kod žena i muškaraca uzrasta 9 do 26 godina.
Klinička ispitivanja su pokazala da vakcina pruža skoro 100% zaštite od prekanceroznih lezija, a kvadrivalentna HPV vakcina i od genitalnih kondiloma izazvanih tipovima koji se nalaze u vakcini. U periodu od 2006. godine, kada je vakcina prvi put preporučena, beleži se redukcija HPV infekcija od 56% kod tinejdžerki u SAD, iako je obuhvat imunizacijom HPV vakcinom bio relativno nizak. Istraživanja takođe pokazuju smanjenje pojave genitalnih kondiloma kod tinejdžera. U drugim zemljama kao što je npr. Australija gde je pokrivenost HPV vakcinacijom veća, došlo je do redukcije broja slučajeva prekanceroznih lezija grlića materice kod mladih žena. Takođe, pojava genitalnih kondiloma je značajno smanjena kod mladih žena i muškaraca u Australiji odkako je počela da se primenjuje HPV vakcina.
Lekar pre davanja vakcine u razgovoru sa pacijentom mora da utvrdi da li postoje kontraindikacije za primenu vakcine. U slučaju HPV vakcine, primena vakcine mora biti odložena kod osoba koje imaju teško akutno febrilno stanje, odnosno akutnu virusnu infekciju. Međutim, blage infekcije, kao što su blaga infekcija gornjih disajnih puteva i blago povišena temperatura ne predstavljaju kontraindikaciju za vakcinaciju.
Bitno je znati i da vakcina nema efekat na aktivnu infekciju HPV ili utvrđeno kliničko oboljenje, nema terapijsku efikasnost i ne koristi se za terapiju karcinoma, displazija ili genitalnih kondiloma.
Kod osoba sa poremećenim imunim odgovorom vakcina može da dovede do izostanka odgovora. Vakcinu treva davati oprezno osobama sa poremećajima koagulacije, jer se može javiti krvarenje. Vakcinacija se ne preporučuje tokom trudnoće, a može se primeniti tokom dojenja.
Važno je znati da se skoro svaki slučaj raka grlića materice može sprečiti. Neophodno je istaći da imunizacija protiv HPV-a ne isključuje potrebu za obavljanjem preventivnih pregleda, budući da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV. Dobro organizovani skrining programi (primena skrining testa Papanikolau testa) mogu da spreče i do 80% slučajeva raka grlića materice.
Pored Papanikolau testa, može se uraditi i HPV skrining test koji sa sigurnošću utvrđuje da li postoji HPV virus ili ne i to putem veoma senzitivne PCR tehnike, a nakon toga i HPV test genotipizacije kojim se otkriva genotip virusa koji spada u visoko ili srednje rizične grupe. Ove vrste testova se rade u našoj zemlji u cilju prevencije nastanka raka grlića materice i uspostavljanja tačne dijagnoze. U slučaju da se na osnovu Papa testa zaključi da postoje promene na ćelijama grlića materice, potrebno je uraditi testiranje na prisustvo HPV. Ukoliko je HPV test negativan manja je verovatnoća da su nastale promene u vezi sa razvojem raka grlića materice.
U našoj zemlji je krajem 2015. godine završen prvi trogodišnji ciklus sprovođenja organizovanog programa skrininga raka grlića na teritoriji 17 opština. Za tri godine u okviru organizovanog programa skrininga raka grlića materice pozvano je na pregled 334.242 žena životne dobi od 25 do 64 godine, što čini 56,1% ciljne populacije. PAP test je urađen kod 190.906 žena (32%). Od svih urađenih PAP testova 11.740 je bilo sa pozitivnim nalazima (6,1%). Kolposkopija je urađena kod 31.473 žene, a potom 2465 biopsija kojima je patohistološki potvrđeno 112 karcinoma.
Pored organizovanog skrininga koji podrazumeva pregled na svake tri godine po pozivu lekara za žene uzrasta od 25. do 64. godine, svaka žena starija od 15 godina ima pravo na redovan ginekološki pregled. Najkasnije tri godine od prvog seksualnog odnosa, treba izabrati svog ginekologa u domu zdravlja i uraditi Papanikolau test (PAP test). Dok traje seksualna aktivnost, preporučuje se da se PAP test uradi jednom godišnje.
Liflet HPV 1
Liflet HPV 2
Reproduktivno zdravlje 1
Reproduktivno zdravlje 2
