Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju
i Internacionalnog udruženja Fondacije za bubreg u više od 100 zemalja širom sveta.
Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu.
Slogan ovogodišnje kampanje: „ZDRAVLJE BUBREGA SVIMA I SVUDA –
KVALITETAN ŽIVOT JE MOGUĆ” ima za cilj da se poveća svest o značaju
osnaživanja pacijenata i njihovom aktivnom uključivanju u proces lečenja, sa krajnjim
ciljem poboljšanja kvaliteta života. Iako je važno postojanje efikasnih mera za
sprečavanje nastanka i daljeg napredovanja bolesti bubrega, podjednako je bitna podrška
društvene zajednice kako pacijentima sa bolestima bubrega (uključujući one koji zavise
od dijalize i transplantacije) tako i njihovim negovateljima, posebno tokom pandemije
COVID-19 i drugih izazovnih perioda.
Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i
prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima,
toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis,
pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija
bubrega (bubrežna insuficijencija).
Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti
srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma
bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest
bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta
života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan
javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički
lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega.
U našoj zemlji, svom izabranom lekaru u svim službama domova zdravlja zbog oboljenja
bubrega (N00-N19 prema MKB 10) se obratilo 40.329 osoba tokom 2019. godine, a umrle
su 2173 osobe sa ovom dijagnozom što predstavlja učešće od 2,1% u ukupnom
mortalitetu. Bolnički se lečilo 11.860 osoba zbog oboljenja bubrega u 2019. godini, od
kojih je 6385 osoba bilo hospitalizovano zbog hronične bubrežne insuficijencije.
Broj umrlih osoba hospitalizovanih zbog bolesti bubrega iznosio je 961 u 2019. godini,
od kojih je 689 osoba umrlo sa dijagnozom hronične bubrežne insuficijencije.
Osobe kod kojih su dijagnostifikovane bolesti bubrega, posebno u poodmakloj fazi,
suočavaju se sa svakodnevnim izazovima: smanjenjom sposobnošću da učestvuju u
svakodnevnim aktivnostima poput odlaska na posao, putovanja i druženja, a istovremeno
suočavaju se i sa brojnim sporednim efektima ove bolesti, poput umora, bola, depresije,
kognitivnih oštećenja, problema sa varenjem i spavanjem.
Trenutni pristup u lečenju pacijenata sa bubrežnim bolestima je usmeren na
produženje njihovog života. Ovaj pristup koji stavlja u fokus bolest, može biti neadekvatan jer ne uvažava prava i potrebe pacijenta. Ljudi koji žive sa bolestima
bubrega žele, pre svega, da održe privid normalnosti u svakodnevnom funkcionisanju i
osećaj kontrole nad svojim zdravljem i blagostanjem. Takođe, nedostaje značajno
uključivanje pacijenta u lečenje njihove bolesti, što dovodi do toga da pacijenti često
doživljavaju lečenje kao nešto što im je nametnuto i što je van njihove kontrole. Da bi
pacijenti bili zadovoljniji i angažovaniji u pogledu svog lečenja, oni moraju da budu
motivisani da postanu aktivni učesnici u sopstvenom lečenju.
Ključne poruke Svetskog dana bubrega odnose se na sledeće:
Osnaživanje pacijenata sa hroničnim bolestima bubrega i članova njihovih
porodica, koji su najčešće i njihovi negovatelji, kako bi se ostvarili željeni
zdravstveni ishodi i postigli postavljeni životni ciljevi koji su za njih značajni
i važni. Neophodno je da pacijenti razumeju svoju ulogu u procesu lečenja, poseduju
neophodno znanje kako bi mogli da učestvuju sa lekarima u zajedničkom donošenju
odluka, kao i da razviju veštine za efikasno upravljanje svojom hroničnom bolešću.
Zalaganje za ojačano partnerstvo sa pacijentima pri kreiranju, primeni i evaluaciji
programa upravljanja hroničnim bubrežnim bolestima, što zahteva kvalitetnu i
efikasnu komunikaciju.
Zalaganje za pristup koji obuhvata strategije za: pružanje podrške pacijentima u
cilju povećanja njihove adaptacije na epizode pogoršanja bolesti, održavanje
socijalnih kontakata, podizanje svesti i unapređenje znanja pacijenta, olakšavanje
pristupa podršci i uspostavljanje poverenja i kontrole u upravljanju hroničnom
bubrežnom bolesti.
Zalaganje za pristup usmeren na uvažavanje prava i potreba pacijenta u sprovođenju
istraživanja, lečenja i kreiranja zakonske regulative.
Osnaživanje pacijenta, partnerstvo i efikasna komunikacija, zajedno sa promenom
paradigme ka pristupu zasnovanom na osnaživanju pacijenta i njegove okoline, mogu
uliti poverenje i nadu pacijentima da mogu kvalitetno živeti sa hroničnim
bolestima bubrega. Zalaganje za efikasniji, multidisciplinarni, integrisaniji i
holistički pristup upravljanja simptomima kao što su kontrola bola, problemi sa
spavanjem, anksioznost, depresija, stres, otežana pokretljivost, slabost i dr, sa
ciljem ublažavanja ovih simptoma i poboljšanja kvaliteta života kako pacijenata
tako i njihovih negovatelja.
Izvori:
Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Zdravstveno-statistički
godišnjak Republike Srbije 2019. Jovanović V (urednik). Beograd: Elit medika; 2020